Sve to sam ja

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sedeti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.
Ubrzo su se upoznali i razgovarali po cele dane. Pričali su o svojim porodicama, svojim domovima, poslu, gde su bili u vojsci, i gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je video napolju.
Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama spolašnjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.
Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštali svoje male čamce u vodu.
Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo pokrajinu, a u daljini su se videla svetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je video u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.
Jednoga jutra je sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo napolje.
Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomere uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namestio te ga ostavila samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao spolašnji svet.
Konačno je imao priliku sam uživati u spolašnjim lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spolašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: >A, možda je hteo usrećiti vas?<
Epilog: Neizmerna sreća leži u usrećivanju drugih, bez obzira na naše uslove. Podeljena tuga se raspolovi, a kada delimo sreću ona se udvostruči. Ako se želiš osećati bogatim tada prebroji stvari koje ne možeš kupiti novcima.
>Danas je dar, zato se zove sadašnjost<.
pisac ove priče ostaje nepoznat...