Sve to sam ja

Ono sto je uvek sa nama kao senka koja nas prati i ne prestano daje dalju i vecu zelju za ponovnim susretom ili putovanjem jeste samo jedna rec koja mozda ima veliko znacenje a to su uspomene.Ustvari samo mali kratki i slatki trenuci naseg zivota nam stvaraju osmeh na licu i vecu zelju za daljim zivotom to su uspomene bas kao kad imate divan rucan i izobilja hrane a ustvari vam je samo mali kolac i dezert ono najlepse u celom rucku i tad stvarno uzivate bas tako i od celog i dugog zivota ono sto stvarno vredi su uspomene.Uspeli bi i bez njih ali ne bismo bili potpuno zadovoljni svojim zivotom jer bez njih ne bi mogli budni da sanjamo...Ta carolija koja se mesa sa svim stvarima i bez koje bi bili potpuno prazni i bezosecajni  i stvorili sebi rupu u grudima je samo mali dar i jedan osmeh svakog coveka na ovom svetu.Taj osmeh je jedan samo mali deo velike uspomene...Svaka uspomena ima za sebe zadatak kao i ljudi svaka je rodjena za sebe a opet cini tebe...Da njih nema ne bi bilo ni jednog jedinog osmeha ustvari da se ispravim bilo bi ali bi to bila samo jedna hladna kopija onog pravog.Ne mogu da kazem da ne bih mogla da zamislim coveka bez uspomena jer se on na prvi pogled uopste ne razlikuje od ljudi sa uspomenama jer uspomene nisu nesto sto tvoj spoljasnji izgled cini posebnim zato se ti ljudi na izgled i ne razlikuju od nas ali je ono u cemu je ustvari stvar to da ja nikada ne bih mogla da se druzim sa tim covekom zato sto je on potpuno razlicit od mene a to ne ide jedno sa drugim.Ja prosto nikada ne bih mogla da razmem neke njegove postupke i oko toga bi se stalno svadjali zato sto taj covek nije izgradjen iznutra on je potpuno isti kao i ja a opet razlicit...Tesko je to razumeti ili bolje opisati.Svi trazimo pravu caroliju onu koja ce se sada desiti kao na primer da drzite gumicu u ruci kazete neke reci i ona prosto nestane za tim svi tragamo i imamo veliku zelju da to i mi uspemo ali da li ikada pomislimo kakvu caroliju mi posedujemo mi se secamo onoga sto se desilo juce prekljuce ili pre 2 godine jer smo time bili fascinirani i to nas cini boljim zasto onda trazimo proste carolije kada vec posedujemo vece zar ne bi trebali da pokusavamo da nam svaki dan stvori neko novo secanje i nove uspomene e kad to uspemo onda smo ustvari uspeli to jet postali smo carobnjak ili mozda bolje covek...