Sve to sam ja

Usnio sam da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi želeo razgovarati sa mnom", reče Bog.

"Ako imaš vremena", rekoh.

Bog se nasmeši.

"Moje je vreme večnost.Šta si me hteo pitati?"

"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi"?


Bog odgovori:
"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,a potom bi opet želeli da postanu deca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac,pa potom troše novac da bi vratili zdravlje".

Što razmisljaju teskobno o budućnosti,
zaboravljajuci sadašnjost.Na taj nacin ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.


Što žive kao da nikada nece umreti,a onda umiru kao da nikada nisu živeli."

Bog me primi za ruku i ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah:

"Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"

Osmehujući se, Bog odgovori:

"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.

Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,nego KO SU u svom životu.

Da nauče kako se nije dobro uporedjivati s drugima.

Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najvise ima,nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biće,a potom su potrebne godine da se izleči.

Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to neznaju reći niti pokazati.

Da nauče da se novcem moze kupiti sve. Osim sreće.

Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.

Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste.Moraju i sami sebi opraštati."

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.